Relacija (matematika) 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 16 | Nivo: Fakultet za humanističke nauke, Kragujevac

1.UVOD
Matematika je neophodna svima. Gotovo da je nemoguće naći delatnost koja ne zahteva osnovna matematička znanja i veštine. Svakodnevnica u kojoj tehnologija i ekonomija postaju sve značajniji elementi pokatuje da se bez matematike više ne može ni van radnog mesta. Jasno matematuku ne možemo tretirati drugačije nego kao zajednički jezik svih nauka tehnologije i bilo kakvog poslovanja.
Matematika pomaže razvoju logičkog pristupa procedurama i argumentima, pomaže uočavanju pravilnosti i simetrije (što je važno pri planiranju) i razvija sposobnosti za računanje, procenu i logičko rasuđivanje.
Sve do kraja 16. veka glavne grane matematike bile su geometrija i aritmetika. U 16.veku počela se razvijati algebra, a u 17. veku stvaranje diferencijalnog i integralnog računa označava početak burnog razvoja analize, naročito u 18. Veku teorije diferencijalnih jednačina postaju moćno sredstvo u ispitivanju zakona prirode (u mehanici i nebeskoj mehanici).
Pojavom neeuklidske geometrije, matematičke logike i teorije skupova u 19. veku započinje kritična revizija do tada izgrađenih matematičkih teorija, što je bitno uticalo na karakter, metode i puteve razvoja matematike 20. veka. Šire se I obogaćuju postojeće oblasti i razvijaju nove (teorija verovatnoće, statistika, topologija, apstraktna algebra …).
Ciljevi matematike su:
Podstiče i razvija kod učenika logičko mišljenje, sposobnost za dobro rasuđivanje i zaključivanje
Razvija kod učenika smisao za pojmovno i apstraktno mišljenje
Razvija preciznost, konciznost u izračunavanju
Razvija samostalnost, sistematičnost i odgovornost prema radu
Neguje potrebu za dogradnju i sticanje novih znanja
Da se učenik osposobi za korišćenje matematičke literature
Da se ukaže na opštost i široku primenljivost nekih matematičkih rezultata
Navodjenjem primera iz fizike, hemije, geografije, ekonomije razvija svest o prisustvu matematike u prirodnim i društvenim naukama.
Razvija osećaj za lepim putem skladosti matematičkih odnosa i relacija
Da pruži učeniku matematička znanja neophodna za nastavak školovanja
Sticanje sposobnosti za povezivanje teorijskih i praktičnih znanja.
2.RELACIJA
2.1 Definicija relacija
U matematici relacija ρ dužine n je neprazan podskup Dekartovog proizvoda n skupova. Kada je n=2 tada govorimo o binarnoj relaciji, dakle o relaciji između elemenata x sa elementom y, odnosno o uređenom paru (x,y) iz Dekartovog proizvoda A x B. Ako je (x,y) Є ρ tada kažemo da je elemenat x u relaciji sa elementom y i pišemo xρy.
Za binarnu relaciju moguće je definisati sledeće izraze:
Domen tj. oblast definisanosti
Kodomen tj. oblast vrednosti

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]